Silikoni u usnama

Silikoni - NLO - neidentifikovani labijalni objekti

autor: Prof.Dr. Borko B. Đorđevic MD

Estetski hirurzi su poslednjih godina postali gotovo medijske zvezde. Njihov posao je često vezan uz poznate ličnosti, a to su teme koje vole novinari i čitaoci. Estetske korekcije na licu i telu poznatih pevačica, manekenki i glumica, pokazale su se sjajnim marketinškim potezom koji je koristan za obe strane

Novine su več nekoliko godina pune ushićenih ispovesti vlasnica povećanih usana ili grudi koje ponekad ne mogu da dođu sebi od sreće i uobraženosti nakon ubrigzavanja nekoliko kubnih centimetara silikona u usne ili noseći grudi slične fudbalskim loptama.

"Naduvavanje" seksualnih atributa

Estetski hirurzi često govore o svojim zahvatima na ženskim usnama, grudima ili drugim delovima tela. Pojedini reklamiraju operaciju dojki u trajanju od samo pola sata i ako samo uvođenje u anesteziju za ovu operaciju mora trajati 10-15min. Slučajno ili ne reklamna kampanja doživela je vrhunac odmah nakon kongresa plastičnih hirurga održanog u Zagrebu, gde su pred stručnim skupom izneti alarmantni podaci koji su zvučali gotovo neverovatno i sa medicinskog i sa etičkog ali i sa zakonskog aspekta.

Takav je npr podatak da oko 52 posto pacijentkinja koje podvrgavaju operaciji usana tečnim silikonom mora da pristupi korektivnim zahvatima vađenja te materije iz usana zbog deformacija i drugih medicinskih i estetskih problema.

Korekcija usana silikonom je jednostavan i jeftin zahvat koji se izvodi uz lokalnu anesteziju. Materija se unosi sa nekoliko uboda, ali ako izazove deformacije i upale, za vađenje je potrebna skupa vrlo komplikovana, visečasovna operacija, a često je potrebno i po nekoliko operacija.

Nekadašnje zvezde više ne izlaze, povlace se u sebe i zaziru od ljudi. Mnoge su zbog deformiteta na licu, izazvanih povećanim usnama, izbačene iz svih modnih kataloga.

Vrlo je teško nagovoriti ih na razgovor, a još teže reči ko je odgovoran. Sa druge strane je, naime, jedan bogat i moćan lobi.

Istina je sto potvrdjuju i žrtve ovih "estetskih kriminalaca" da su one same tražile ponekad preterano povećavanje usana, ali estetičari kojima su se obratile uglavnom ih nisu odbijali. Ponašali su se kao poslovni ljudi koji rade po narudžbi ubrizgavali su 12,15, čak i 20 kubnih centimetara tečnog silikona u nečije usne.

Drugi ozbiljan problem je material koji je pri tome godinama korišćen. Taj material nikada nije testiran i registrovan u ovome delu Evrope. Večina pacijentkinja nema sertifikat ili takozvani „implant pass", tako da i ne znaju šta im je ugradjeno. Zna se samo da se radi o tečnom silikonu koji je po normativi FDA strogo zabranjen za upotebu, a lekarima je isto tako strogo zabranjeno i reklamiranje te supstance još daleke 1991 god.

Neidentifikovani objekti u organizmu

Danas, kada se jasno pokazalo koliko estetska hirurgija može da bude pogubna, mnoštvo devojaka prolazi kroz skup i dugotrajan postupak koji uključuje smanjivanje ožljaka na usnama, pokušaje popunjavanja zapremina nastalih vađjenjem silikona i odstranjivanje upalnih granuloma nastalih od nepoznate supstance ubrizgane u organizam.

Plastični hirurzi silikone nazivaju pravim pravcatim NLO - neidentifikovanim labijalnim objektima. Neidentifikovani zbog toga što nisu registrovani i zakonom dozvoljeni.

Uzorci izvadjenog materijala, na zahtev grupe pacijentkinja, poslati su u laboratoriju da bi se tačno ispitalo o kakvoj vrsti materije se radi.

Neki od domačih plastičnih hirurga na operacijama vađenja silikona sretali su se sa materijalima koji nisu imali blage veze sa silikonom i kojima se nije moglo utvrditi poreklo.

Kao material silikon je večan, u organizmu se ne može razgraditi. Ubrizgana u usne ta masa vremenom počne da se drobi i putuje tkivom, zbog toga ju je kasnije vrlo teško odstraniti. Najčesće nije moguće izvaditi sve delove takvog implantata. Za razliku od operacije korekcije dojki, gdje se primjenjuje silikon u vrećici, na usnama se koristi tečni silikon, a najveća opasnost je prekomerna doza i širenje po telu.

Ima primera gotovo uništenih devojaka koje su htele lepše, senzualnije usne i pojačanu osetljivost, a dobile su tvrdoću, suvoću, nisu mogle da piju vodu iz čaše, nisu podnosile ni vruće ni hladno. Kao da umesto usana imaju dve gume na ustima.

Znam da će poneko odgovoriti da su devojke same htele implantate, ali lekar ne sme da bezuslovno sluša pacijenta, nego pacijent mora da sluša lekara.