Lečenje ožiljaka

Rane zarastaju zamenom oštećenog tkiva novim vezivnim tkivom – cikatrizacijom tj.stvaranjem ožiljka. Uobičajeno je da nakon hiruške intervencije nastaje tanak linearan ožiljak koji se teško uočava.Nekada su ožiljci  rezultat zarastanja rana na koži nastalih povredom ili nekim kožnim oboljenjem (npr. akne ili boginje).

Dobar preoperativni plan reza podrazumeva kreiranje  incizije tako da finalni ožiljak leži paralelno ili u blizini relaksacionih tenzionih linija kože ,a koje se često poklapaju sa linijama bora. Naravno,pedantna hirurška tehnika je esencijalna za postizanje dobrog ožiljka.

Pacijenti treba da budu svesni činjenice da, iako retko, može doći do poremećaja u zarastanju rane što se kasnije manifestuje kao  abnormalan ožiljak .

Hipertrofični ožiljci se češće javljaju kod mlađih osoba, posle opekotina i kod ljudi tamnije kože. Ožiljci ovoga tipa su obično crveni, zadebljeli i izdignuti, a mogu biti praćeni svrabom ili bolom, ali je njihov rast ograničen na površinu same rane.Imaju dug period sazrevanja (oko 2 godine) .

Keloidni ožiljci se moguse javiti u svakom uzrastu, ali se ipak, pre javljaju kod mlađih osoba i osoba tamnije kože. Keloidi su zadebljali, zaobljeni, nepravilni grozdovi ožiljnog tkiva, koji se šire van granica same rane. U odnosu na okolnu kožu, često su crveni ili tamnije boje. Nekada nastaju i posle više meseci od povrede. Ako postoji sklonost ka stvaranju keloidnih ožiljaka, uvek je prisutan rizik od ponovne pojave nakon intervencije, uprkos primeni dodatnih mera (kortikosteroidne masti ili injekcije, kompresivni zavoji, zračenje).

 

Korekcija ožiljaka

Korekcija  ožiljaka može biti: nehirurška, hirurška i kombinovana. Korekciji ožiljaka se pristupa iz estetskih ili funkcionalnih razloga. Treba znati da ne postoji operativna tehnika kojom se oni potpuno uklanjaju. Ožiljci imaju dugotrajan period sazrevanja, od više meseci do godinu dana, te korekcije treba odložiti do završetka tog procesa. Izuzetno se tretiraju neki ožiljci i pre tog perioda iz funkcionalnih razloga (na kapcima kod opekotina, na pregibima prstiju i sl.).

Pre tretmana  hirurg utvrđuje  prirodu,lokalizaciju ,dijagnozu, dužinu i širinu, pigmentaciju, starost ožiljka…

Nehirurški tretmani podrazumevaju primenu antiproliferativnih, antiinflamatornih preparata (obično gela ili masti) tako što se određeni period svakoga dana utrljaju u kožu.U lečenju ožiljaka još se upotrebljavaju: retinoična kiselina, kompresija, ubrizgavanje kortikosteroida ili interferona, zračenje… Sveže ožiljke ne treba direktno izlagati suncu u periodu od nekoliko meseci.

Hirurški tretmani podrazumevaju eksciziju abnormalnog ožiljka,metode sa  ekspanzijom kože (radi kasnije rekonstrukcije defekta) ,dermoabraziju(za manje oiljke poput ožiljaka od akni)… Najjednostavnija procedura je isecanje ožiljka i potom približavanje ivica rane,ali je ovaj modalitet prihvatljiv kada ima dovoljno okolnog tkiva. Veći  nedostatak nedostatak kože u okolini ožiljka tretira se tehnikom širenja kože-ekspanzijom. To podrazumeva ubacivanje espandera u tkivo pored ožiljka. Ekspander (poput balona) se postepeno povećava punjenjem fiziološkim rastvorom. Kada se koža dovoljno raširi, balon se izvadi, ožiljak iseče i nadomesti rastegnutom kožom.

Kada ožiljci nastaju sa gubitkom tkiva, postoji nedostatak kožnog pokrivača. Izbor nadoknade može biti transplantacija kože sa iste osobe. Rezultati su često neprihvatljivi zbog promena u pigmentaciji presađene kože.