Lekovitost zelenog čaja

Tags: dijeta, zeleni caj

Lekovitost zelenog čaja

Zeleni čaj predstavlja osušeno lišce cajne biljke Camellia smensis.Ova biljka skromnog izgleda i sitnih listica je visoki žbun. Raste na visoravnima Kine, Indije, Japana, Cejlona, na Javi, u Gruziji i južnim padinama Kavkaza. Za svoje stanište ova biljka je odabrala najljepše pejsaže i to uz izvore pitke vode u dobro sunčanim ravnicama koje obiluju kišama. Gaji se na plantažama gde se grm reže do visine jednog metra radi veceg broja izdanaka i lakšeg branja lišca. Lišce mu je naizmenicno, kožasto, sjajno, elipticno, po rubovima nazubljeno.Danas se konzumira širom sveta i mnoge studije su pokazale blagotvorna i lekovita dejstva zelenog čaja.

Ispitivanja delovanja zelenog čaja ukazala su da se njime može spreciti maligno oboljenje prostate, a može i popraviti stanje vec obolelih osoba. Istraživanja koja su sproveli Japanci pokazala su da u delovima zemlje u kojima se bere i proizvodi zeleni čaj nema smrtnosti od raka želuca i pluca.

Zeleni čaj pomaže snižavanju krvnog pritiska što povoljno deluje na srce i krvne sudove. Ispitivanjem ekstrakta polifenola dobijenih iz listova biljke zelenog čaja pokazalo se da smanjuje nivo lipida, triglicerida i holesterola u krvi, a time i opasnost od hipertenzije i arteroskleroze.Istraživanje u kojem je posmatrano preko 40.000 ljudi, pokazalo je kako zeleni čaj može smanjiti rizik od kardiovaskularnih bolesti gotovo za četvrtinu.

Čaj svojim teinom draži koru velikog mozga, zbog čega osoba lakše shvata i brže povezuje misli. Time se objašnjava i povećanje moći učenja, pamćenja i razumevanja . Čaj suzbija i smanjuje zamor i sanjivost, naročito ako je zamor nastao od intenzivnog umnog naprezanja. Poboljšava disanje, jer draži respiratorni centar i povećava ventilaciju pluća. Zbog ogromne količine tanina (najbolje sorte čaja imaju više od 30%) i drugih, srodnih polifenolskih jedinjenja čaj deluje i kao tipična taninska lekovita biljka protiv proliva, delujue i diuretski, za jačanje organizma itd.

Zeleni listovi caja bogati su i fluorinom koji sprecava štetno dejstvo bakterija karijesa u usnoj supljini. Caj sadrži i minerale važne za covekovo zdravlje poput kalijuma, bakra, gvozdja i mangana. Sadrži malo teo-filina i teobromina. Zeleni čaj deluje protiv celulita jer ogranicava apsorpciju masnoce i podstice površinsku cirkulaciju. Zaceljuje rane.Ekstrakt caja koristi se za negu kože, usne šupljine, izraslina na koži, protiv peruti u kosi, kod opekotina ,te za lecenje akni.

Naravno,uživanje u zelenom čeju treba da ima svoje granice jer dužim i preteranim uživanjem čaj može izazvati nesanicu, opstipaciju (zatvor i lenjost creva), otežano varenje, gubitak apetita...

Najbolje vrste beru se u martu, kada su listovi još sasvim mali, a sam prefiks najbolji, prevedeno sa kineskog, znaci "pre prolećnih kiša". Nema ga u prodaji, služi uglavnom za mito i medjunarodne poklone na visokom nivou. Suši se u velikim posudama ispod kojih gori vatra i sve vreme meša vrlo osetljivim dlanovima znalaca koji znaju kada je caj osušen i kada ga treba skloniti sa vatre. Sušenje je nužno da bi se iz listova isterala voda, ali se mora paziti da zajedno sa vodom iz njih ne izadje i "duša caja". Važnije od vrste posude su vrsta vatre i nacin pripreme. Voda ne sme biti ni prevruca ni prehladna. Kada se u njoj, pre kljucanja, pojave mehurici (Kinezi ih zovu "riblje oci"), skida se sa vatre i prelije preko listica na dnu staklene šolje. (Staklo je važno zbog uživanja u boji tecnosti.) Nekoliko minuta ceka se "budjenje" caja. Ako je voda bila prehladna, caj se nece probuditi. Ako je bila prevruca, caj je mrtav.

Priprema i posluživanje čaja postala je navika i svojevrsni ritual još u osmom veku, kada je biljka čaj iz Kine stigla u Japan. Iz njega se razvila umetnost koja se učila i proučavala celi život, a majstori čaja su u ono vreme slovili kao jedni od najcenjenijih ljudi u društvu. I dan danas Japan obiluje školama čaja u kojima se dugo godina uči veština pripreme i posluživanja, baš kao i spiritualnost koja se krije iza toga.

Legenda kaže da je čaj kao napitak nastao u drevnoj Kini pre više od 5.000 godina kada je tadašnji kineski vladar Shen Nung bio na proputovanju zemljom. Zbog straha od bolesti koje su vladale na putovanjima, vladar je slugama naredio da vodu za piće obavezno prokuvaju. Dok su sluge prekuvavale vodu, vetar je sasvim slučajno doneo nekoliko listića nepoznate biljke sa obližnjeg grma u posudu. Kineskog vladara, sklonog eksperimentima, odmah je zainteresovala boja i ugodan miris koji se širio iz posude. Probao je taj čudesni napitak i odmah se oduševio, sve ostalo je legenda. Postoji puno različitih i vrlo sličnih teorija, a jedna od njih kaže da je baš tako nastao prvi čajni napitak.

Ako zanemarimo vodu neophodnu za opstanak, čaj je danas najčešće korišćeni napitak širom zemljine kugle. Zeleni čaj opušta naše telo, razbistrava um i daje nam toliko potrebnu energiju za nastavak dana. Njegova konzumacija polako postaje novi životni stil kod sve većeg broja ljubitelja ovog napitka.