Infektivne bolesti u korak sa civilizacijom

Tags: infeikcije, infektivne bolest

Infektivne bolesti - u korak sa civilizacijom

Infektivne bolestiOduvek su infektivne bolesti imale veliki uticaj na civilizaciju,a ponekad su i menjale čitavu sliku sveta.Ostale su zapisane i dokumentovane priče o pomorima ljudi i životinja u Biblijsko vreme,priče o Gubi (Lepri) u vreme Starog Rima,crna smrt-kuga u Srednjem veku,pomori za vreme opsade graova,tifus u Prvom Svetskom Ratu i mnogi drugi primeri.Na početku trećeg milenijuma infektivne bolesti( iako su izmenile svoju sliku i karakter ) ostaju jednaka pretnja savremenom društvu. I danas ove bolesti predstavljaju jedan od čestih uzroka smrtnosti(u nekim zamljama su i na prvom mestu).Smatra se da godišnje oko 16 miliona ljudi umire zbog infekcija.

Savremena medicina,pa i nauka uopšte, još ne uspeva staviti pod kontrolu HIV infekcije (često udružene s tuberkulozom ili hepatitisom C),infekcije novim respiratornim virusima, encefalitise, gastroenterokolitise,hemoragijske virusne groznice,SARS,najnovije forme gripa,itd.

Neke infekcije koje su u pojedinim zamljama bile potisnute ponovo postaju ozbiljni klinički problemi poput malarije,tuberkuloze,streptokoknih infekcija,velike grupe polno prenosivih bolesti...Postoji potpuno novo područje infektologije koje se bavi infekcijama putnika pogotovo onih koji putuju u endemske krajeve.Te infekcije uglavnom podrazumevaju koleru,tifus,malariju,TBC,leprospiroze,Lassa groznicu,virusne hemoragijske groznice,virusni hepatitise...

Iako su mnoge infektivne bolesti potisnute,vakcinacijom i antibioticima ,ili stavljene pod kontrolu,javili su se novi uzročnici sa novom kliničkom slikom bolesti.U prilog „napretka infekcija“ ide i činjenica da je sve više siromašnog stanovništva u svetu sa niskim higijenskim standardom,da postoje značajne ekološke promene,promene socijalnog ponašanja (npr.narkomanija),promene u proizvodnji hrane,pojava rezistencije mikroorganizama na antibiotike i dr. Sve više su prisutne i oportunističke infekcije zbog velikog broja imunokompromitovanih osoba.

Razvoj laboratorijske medicine, posebno u području molekularnebiologije doveo je do otkrića više od trideset novih infektivnih agensa u posljednjih desetak godina.Poslednjih trideset godina definisana je forma „biofilma“ ,odnosno forma u kojoj mikroorganizmi,pre svega bakterije,u najvećem stepenu opstaju u prirodi.To je zajednica bakterija koja ima potpuno drugačije fenotipske karakteristike,odnosno funkcioniše kao višećelijski organizam.Poseban značaj biofilm ima u hroničnim infekcijama i infekcijama prilikom primene medicinskih sredstava i uređaja(kateteri,veš.valvule,kontaktna sošiva i dr.)

Uticaj globalizacije na infektivne bolesti

Veliko globalno kretanje ljudi,raznih proizvoda i dobara,vektora infektivnih bolesti kao i demografski trendovi imaju ogroman uticaj na pojavu i širenje infektivnih bolesti.Savremeni transport omogućuje da ljudi ,hrana,životinje,stvari dospeju na bilo koji deo zemlje u roku od 24 sata.Takva kretanja omogućuju brzo i lako širenje infektivnih bolesti. Procenjuje se da oko 700 miliona ljudi godišnje putuje u razlicite delove sveta.Kao i ljudi i hrana brzo stiže sa jednog kraja na drugi.Nekontrolisana upotreba antibiotika dovodi do pojave visokorezistentnih sojeva bakterija koje je teško eradikovati.

Iz svega navedenog možemo zaključiti da infektivne bolesti i danas utiču na civilizaciju ,da čak imaju potencijal i da oblikuju savremene tokove društva i geopolitičke prilike.Uprkos napretku medicine nije dobijena ni bitka niti rat sa infektivnim bolestima.